Da li ste znali da telo odraslog čoveka ima ukupno 206 kostiju? Samo stopalo ima 26, dok ljudska ruka, uključujući i njen zglob, sadrži 54 kosti.
Inače, delovi skeleta se formiraju tokom prvih nekoliko nedelja nakon začeća. Do kraja osme nedelje, počinje okoštavanje i stvara se skeletni uzorak u membranama hrskavice i vezivnog tkiva. Odrasli će na kraju imati samo 206 kostiju, ali bebe se rađaju sa skoro 100 više. Nije da kosti nestaju kako starimo. Umesto toga, ove sićušne kosti se spajaju i formiraju veće kosti skeletnog sistema. Kosti prestaju da rastu u dužinu tokom puberteta, međutim – gustina i snaga kostiju se menjaju tokom života.
Šta su kosti?
Kosti se sastoje od kalcijuma, fosfora, natrijuma i drugih minerala, kao i od proteina kolagena. Njihova funkcija je da zajedno formiraju skelet ljudskog tela, omogućavaju delovima tela da se kreću i štite organe od oštećenja. Kosti takođe proizvode crvene i bele krvne ćelije.
Arhitektura kostiju je veoma zanimljiva. Zglobovi su mesto gde se dve kosti spajaju, dok su ligamenti kratke trake čvrstog vlaknastog vezivnog tkiva koje povezuju jednu kost sa drugom, formirajući tako ono što nazivamo zglob. Tetive su napravljene od elastičnog tkiva i takođe igraju ključnu ulogu u funkcionisanju zglobova. Oni povezuju mišiće sa kostima. Prevlaka od još jednog vlaknastog tkiva zvanog hrskavica prekriva površinu kosti i sprečava da se kosti trljaju direktno jedna o drugu.
Zanimljivosti o kostima
Ono što naše ruke razlikuje od drugih životinja su naši suprotstavljeni palčevi—to znači da naši palčevi i prsti mogu da rade zajedno (zabavna činjenica: medvedi koala takođe imaju suprotne palčeve). Svima nam se desilo da pri ustajanju, istezanju ili pri nekim pokretima prstiju – kosti “pucketaju”. Zašto se to dešava? Sigurno nije zato što kosti nisu na svom mestu ili se udaraju jedna o drugu. To je jednostavno gas. Kada se zglobna kapsula – struktura koja okružuje i štiti zglob – rasteže pokretom ili pritiskom, može osloboditi gas koji se nakupio u tečnosti koja ublažava trenje zglobova. To rezultira “bukom” pucketanja, koja ume ponekad i da nas prestraši.
Inače, telo ima dve vrste kostiju. Svi zamišljamo da su sve kosti sačinjene od tvrdog, gustog materijala, ali samo jedna vrsta kosti je ovakva. Ovakva kost se naziva kortikalna kost. Kortikalne kosti su prvenstveno strukturne kosti i zadužene su da “nose” naše telo. Druga vrsta, trabekularna kost, je mekana i spužvasta. Često se nalazi unutar velikih kostiju i u karlici, rebrima i lobanji. Iako je manje gusta od kortikalne kosti, i dalje je prilično tvrda i zaštitna.
Zubna gleđ, koja se smatra delom skeletnog sistema, zapravo je jača od kostiju. Ona štiti delikatne nerve i tkivo unutar zuba i toliko je otporna da zubi mogu da podnesu više habanja nego bilo koja druga kost.
Kada slomite kost, vaše telo će početi da proizvodi nove koštane ćelije i pomaže u zaceljivanju loma. Gips ili proteza samo osiguravaju da kost zaraste pravilno, kako ne biste imali problema sa njom u budućnosti.
Zdrave kosti i faktori koji utiču na njih
Brojni su faktori koji utiču da imamo zdrave kosti. Recimo, količina kalcijuma u vašoj ishrani. Ishrana sa malo kalcijuma doprinosi smanjenju gustine kostiju, ranom gubitku čvrstine kostiju i povećanom riziku od preloma. Pored toga, kao i za većinu zdravstvenih stanja, fizička aktivnost je ključna. Ljudi koji su fizički neaktivni imaju veći rizik od osteoporoze nego oni koji su čitavog života bili aktivniji.
Istraživanja sugerišu da upotreba duvana doprinosi slabim kostima. Slično tome, redovno konzumiranje više od jednog alkoholnog pića dnevno za žene ili dva alkoholna pića dnevno za muškarce može povećati rizik od osteoporoze.
Baš kao što i pretilost utiče na koštanu masu, u opasnosti ste i ako ste izuzetno mršavi (sa indeksom telesne mase od 19 ili manje) ili imate sitniji skelet, jer možda imate manje koštane mase iz koje možete da “crpite” elemente potrebne za obnavljanje kostiju kako starite.
Takođe, viši od uobičajenog nivo hormona štitne žlezde može izazvati gubitak koštane mase. Kod žena, gubitak koštane mase se dramatično povećava u menopauzi zbog pada nivoa estrogena. Produženo odsustvo menstruacije (amenoreja) pre menopauze takođe povećava rizik od osteoporoze. Kod muškaraca, nizak nivo testosterona može izazvati gubitak koštane mase.
Ozbiljno ograničavanje unosa hrane i nedovoljna težina slabi kosti i kod muškaraca i kod žena. Pored toga stanje poput celijakije može uticati na sposobnost vašeg tela da apsorbuje kalcijum.
I na kraju, dugotrajna upotreba kortikosteroidnih lekova, kao što su prednizon, kortizon, prednizolon i deksametazon, oštećuje kosti. Drugi lekovi koji mogu povećati rizik od osteoporoze uključuju inhibitore aromataze za lečenje raka dojke, selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina, metotreksat, fenobarbital.
Najčešći problemi sa zglobovima
Većina ljudi dostiže vrhunac koštane mase do dobi od oko 30 godina. Nakon toga, održavanje kosti obnavljanjem se nastavlja, ali gubite nešto više koštane mase nego što dobijate. Zato je od izuzetne važnosti da osluškujete svoj organizam i brinete o kostima, podjednako kao i o ostalim delovima tela. Ako ste žena, imate veći rizik od osteoporoze, jer žene imaju manje koštanog tkiva od muškaraca. Osteoartritis u određenoj meri pogađa većinu ljudi u dobi od 60 godina pa nadalje. Ova vrsta artritisa uključuje habanje hrskavice i jastučića koji štite mesta na kojima se kosti “taru” jedna o drugu. Osteoporoza se naziva „tiha bolest“ jer možda nećete primetiti nikakve promene dok se kost ne slomi. Ne postoji poznati lek za ovo oboljenje ali, postoje tretmani koji mogu odložiti ili sprečiti potrebu za zamenom zgloba kod ljudi koji bi ranije bili kandidati za ovu operaciju.
Zdrave kosti se održavaju ishranom i suplementima
Kosti vremenom gube snagu. Da bi ih održali jakim, potrebno je jesti hranu bogatu kalcijumom, poput mlečnih proizvoda, brokolija i neke ribe. Vežbanje, posebno vežbe sa kontrolisanim opterećenjem, takođe pomaže u održavanju jakih kostiju.
U suštini, skeletni sistem je “dizajniran” tako da može da vas podržava tokom celog života. Pravilna briga o njemu osigurava da možete da se krećete duže, uživate u pokretu i dobrom zdravlju. Ukoliko pravilno brinete o svojim kostima, pronašli ste idealan put do zdravog, ispunjenog života.
Za odrasle od 19 do 50 godina i muškarce od 51 do 70 godina, preporučeni unos u ishrani je 1.000 miligrama (mg) kalcijuma dnevno. Preporuka se povećava na 1.200 mg dnevno za žene od 51 godine i starije i za muškarce od 71 i starije.
Dobri izvori kalcijuma su mlečni proizvodi, bademi, brokoli, kelj, konzervirani losos sa kostima, sardine i proizvodi od soje, kao što je tofu. Ako vam je teško da unesete dovoljno kalcijuma iz ishrane, idealno je da uključite suplemente u svoju ishranu.
Obratite pažnju i na vitamin D. Vašem telu je on potreban kako bi apsorbao kalcijum. Za odrasle od 19 do 70 godina, dnevna doza vitamina D je 600 IJ dnevno. Preporuka se povećava na 800 IJ dnevno za odrasle od 71 godine i starije.
Dobri izvori vitamina D uključuju masnu ribu, kao što su losos, pastrmka, bela riba i tunjevina. Pored toga, pečurke, jaja i obogaćena hrana, kao što su mleko i žitarice, odlični su izvori vitamina D. Sunčeva svetlost takođe doprinosi proizvodnji ovog vitamina u telu. Ako ste zabrinuti da li ćete dobiti dovoljno vitamina D, pitajte svog lekara o suplementima.
Za zdrave kosti i vitalne zglobove, naša preporuka je svakako K2D3
K2D3 predstavlja optimalnu kombinaciju nutrijenata za pravilnu mineralizaciju kostiju i očuvanje integriteta koštanog sistema koja istovremeno štiti zglobove od štetnih efekata kalcijuma.
K2D3 povećava resorpciju kalcijuma iz hrane i omogućava njegovo pravilno iskorišćavanje. Na taj način, K2D3 omogućava da više kalcijuma bude na raspolaganju kostima, povećava ugradnju kalcijuma u kost i sprečava dugoročno opasne kalcifikacije zglobova i različitih organa, i čini da zdrave kosti postanu stvarnost.
Redovna primena preparata K2D3 pomaže u sprečavanju osteopeniije i osteoporoze, i odličan je kao dodatak lekovima za osteoporozu. K2D3 čini kosti jačim i otpornijim na prelome: sprečava nastanak i ubrzava zarastanje preloma. Redovna primena preparata K2D3 sprečava taloženje kalcijuma u zglobnoj hrskavici i formiranje abnormalnih koštanih izraslina. Na taj način smanjuje bol i vraća pokretljivost zglobovima.
Sastojci preparata K2D3 dobijeni su iz prirodnih izvora.
