Osteoporoza je bolest koja nastaje kao posledica smanjenja koštane mase i poremećaja građe kostiju. Kao rezultat toga, kosti postaju slabe i podložne prelomima. Najčešće prelomi nastaju usled pada, a u ozbiljnim slučajevima, čak i usled kijanja, kašlja i minimalnih udaraca.
Šta je osteoporoza?
Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije – ako je koštana gustina izmerena na aparatu koji se naziva osteodenzitometar, manja za 2,5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu koštanu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi.
Osteoporoza u prevodu znači “porozna kost ”. Gledano pod mikroskopom, zdrava kost je oblika pčelinjeg saća. Kada se pojavi osteoporoza, rupe i prostori u koštanom “saću” su mnogo veći nego kod zdravih kostiju. Osteoporotične kosti su izgubile gustinu i/ili masu i imaju abnormalnu strukturu tkiva. Pošto kostima opada gustina, one su slabe i lakše dolazi do njihovog preloma.
Ko pati od osteoporoze?
Približno 10% celokupne populacije ima osteoporozu, žene značajno češće. Podaci pokazuju da je osteoporoza prisutna kod svake druge žene i svakog osmog muškaraca starijih od 50 godina. Procenjuje se da će osteoporoza u narednim decenijama predstavljati jedan od ključnih medicinskih i društveno-ekonomskih problema na koji se mora obratiti posebna pažnja. Postoji mnogo faktora rizika koji povećavaju šansu za dobijanje osteoporoze. Neke faktori rizika možemo kontrolisati, a neki su izvan naše kontrole.
Faktori rizika koje možete kontrolisati :
- Ishrana. Premalo kalcijuma u ishrani može povećati šanse za dobijanje osteoporoze. Najnovija istraživanja pokazuju da još važniju ulogu igraju vitamini K2 i D3 koji su ključni u procesu iskorišćenja kalcijuma u organizmu.
- Fizička aktivnost. Neaktivnost tokom dužeg vremenskog perioda povećava šanse za razvoj osteoporoze. Kosti postaju i ostaju jače uz redovnu fizičku aktivnost.
- Telesna težina. Kod osoba sa telesnom težinom ispod proseka, veće su šanse za razvoj osteoporoze.
- Pušenje. Cigarete mogu značajno smanjiti količine kalcijuma u našem organizmu. Dodatno, žene koje puše, ranije prolaze kroz menopauzu u poređenju sa ženama koje ne puše, što takođe povećava rizik od osteoporoze.
- Alkohol. Osobe koje konzumiraju alkohol imaju znatno veći rizik za dobijanje osteoporoze.
- Lekovi. Određeni lekovi poput glukokortikoida mogu prouzrokovati gubitak koštane mase. Takođe, neki lekovi protiv depresije i epilepsije, zatim lekovi koji tretiraju endometriozu i karcinom materice mogu takođe prouzrokovati nastanak osteoporoze.
Faktori rizika koje ne možete kontrolisati:
- Starost. Šanse da dobijete osteoporozu se povećavaju sa godinama.
- Pol. Žene imaju manje koštane mase nego muškarci i izgube je brže od muškaraca zbog hormonskih promena koje se dešavaju nakon menopauze.
- Etnička pripadnost. Pripadnici bele i azijske populacije imaju znatno viši rizik za razvoj osteoporoze od hispano i afričke populacije.
- Porodična istorija. Ako imate bliskog člana porodice koji ima osteoporozu ili je imao neki prelom, takođe se povećava rizik od dobijanja osteoporoze.
Pošto osteoporoza obično ne daje vidljive simptome dok ne dođe do preloma kosti, važno porazgovarati sa doktorom na vreme. Ukoliko se proceni da ste u riziku od dobijanja osteoporoze, možete uraditi test koji meri mineralnu gustinu kostiju i rano otkriva promene koštane mase u cilju prevencije preloma i unapređenja zdravlja kostiju (Osteodezintometrija – DEXA metoda).