Šta menopauza predstavlja?
Menopauza označava poslednju menstruaciju, odnosno prestanak menstrualnog krvarenja i završetak reproduktivnog ciklusa žene. Obično nastaje između 45. i 55. godine života, a u našoj populaciji, u proseku, u 49,5 godina. Navedeni period ulaska u menopauzu odnosi se na spontani (prirodni) ulazak u menopauzu, ali postoji i indukovani ili arteficijalni ulazak u menopauzu, koji nastaje kao posledica operativnog uklanjanja genitalnih organa žene, jajnika i materice.
Uzrok prirodnog ulaska u menopauzu je smanjenje funkcije jajnika koje za posledicu ima, najpre, smanjenje, a zatim i potpuni prestanak stvaranja ženskih polnih hormona, estrogena i progesterona, ali i muških polnih hormona (testosterona i dehidroepiandrosterona) koji takođe imaju značajnu ulogu u funkcionisanju ženskih polnih organa.
Menopauza: Simptomi i znakovi
Simptomi i znakovi menopauze, zapravo, izraz su telesnog prilagođavanja na manjak ili odsustvo estrogena. Praćeni su promenama u građi i funkciji organa i organskih sistema, pre svega promenama u lučenju hormona i funkcionisanju enzimskih sistema bitnih za odvijanje metaboličkih procesa u organizmu. Prve promene u hormonskom statusu žene u menopauzi, koje podrazumevaju snižene nivoe estrogena, ali i progesterona, dovode do ispoljavanja simptoma menopauze koje se manifestuju na različitim nivoima:
Promene na nivou CNS-a nastaju kao posledica smanjenog nivoa serotonina i ispoljavaju se napetošću, promenom raspoloženja, smanjenjem koncentracije, nesanicom ili poremećajem ritma spavanja.
Promene na hormonski zavisnim tkivima urogenitalnog sistema nastaju kao posledica smanjenja estrogena (hipoestrogenemija) koje dovodi do atrofije (istanjivanja) vaginalnih zidova, ali i promena na spoljnim genitalnim organima, suvoće, smanjene elastičnosti sluzokože, sklonosti ka infekcijama.
Vazomotorni poremećaji koji se javljaju u vidu valunga i noćnog znojenja.
Promene na kardiovaskularnom sistemu (najčešća posledica je pojava povišenog krvnog pritiska i ateroskleroze).
Promene na koštano-zglobnom sistemu (osteoporoza).
Nažalost, promenama na koštano-zglobnom sistemu, uz sve gore navedene simptome, žene u menopauzi pridaju najmanje značaja. Promene mogu biti i asimptomatske, ali i ako se jave stavljaju se u zapećak ili se pripisuju simptomima vezanim za druge organe.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je bolest koštanog tkiva koju karakteriše gubitak koštane mase (organskog i mineralnog dela kosti) i povećana razgradnja kostiju, što dovodi do promene mikroarhitekture (građe) koštanog tkiva i rezultira većom krtostju i lomljivošću kostiju. Proces stvaranja i razgradnje kosti je normalan (fiziološki) i kontinuirano se odvija tokom celog života. U normalnim uslovima, ova dva procesa su uravnotežena.
Međutim, nastupanjem menopauze dolazi do povećane aktivnosti ćelija koje razgrađuju koštano tkivo (osteoklasti), dok se funkcija ćelija koje stvaraju kost (osteoblasti) smanjuje, što dovodi do smanjenja količine i kvaliteta koštane mase. Osobe sa manjom telesnom masom, smanjenom fizičkom aktivnošću, nedostatkom vitamina D i smanjenim unosom kalcijuma imaju veći rizik za razvoj osteoporoze. Kod žena u menopauzi dolazi i do promena u metabolizmu kalcijuma, koje mogu dovesti do znatno povećanog nivoa kalcijuma u odnosu na predmenopauzalni period, sa akumulacijom kalcijuma u krvnim sudovima i drugim organima.
Menopauza i osteoporoza: Prevencija i suplementacija
Prevencija podrazumeva adekvatno i blagovremeno reagovanje na prve simptome manjka estrogena, ne samo za rešavanje uobičajenih simptoma menopauze (valunga, atrofije genitalnih organa), već i za prevenciju i tretman promena na koštano-zglobnom sistemu povezanih sa menopauzom. Pored razmatranja hormonske supstitucione terapije ili suplementacije preparatima na bazi fitoestrogena, potrebno je korigovati životni stil, uključujući ishranu i fizičku aktivnost. Važna je i suplementacija, odnosno uzimanje preparata za adekvatnu mineralizaciju kostiju i sprečavanje nastanka i napredovanja osteoporoze. Ne treba zanemariti ni promene u metabolizmu kalcijuma, te je potrebna odgovarajuća supstitucija koja će korigovati nastale promene.
Vitamin K2 je neophodan za aktivaciju proteina osteokalcina, ključnog za vezivanje kalcijuma i njegovu iskoristljivost. Vitamin K2 omogućava uklanjanje kalcijuma iz krvnih sudova i drugih organa i pomaže ugradnji kalcijuma tamo gde je potrebno, u kost. Ključna je i suplementacija vitaminom D, jer smanjena koncentracija vitamina D dovodi do nedovoljne resorpcije kalcijuma u crevima, ubrzavajući razgradnju kosti. Optimalna koncentracija ovih suplemenata nalazi se u preparatu K2D3 VIVA.
Dr Julijana Banovac,
Specijalista ginekologije i akušerstva
