1. Šta je menopauza
Menopauza je period života koji nastupa nakon što žena izgubi menstrualni ciklus. On nastupa kada žena godinu dana nema mestrualno krvarenje, dakle kada žena više nema menstrualni ciklus dvanaest vezanih meseci. Menopauza nije zdravstveni problem, nije bolest, već samo životna faza. Može biti prirodna, ali može nastati i nakon operacije, uklanjanja jajnika ili nakon primene hemioterapije ili radioterapije ili kao posledica stresa ili drugih oboljenja.
2. Kakva je veza izmedju hormona FSH i menopauze?
FSH-folikulostimulirajući hormone je hormon hipofize koji ima ulogu u stimulaciji rasta folikula u jajniku. Pokazano je da njegova koncentracija počinje da raste nekoliko godina pre menopauze. Porast FSH je glavni pokazatelj disfunkcije jajnika.
3. Šta je klimaks, a šta menopauza?
Klimaks obuhvata celokupni period postupnog gašenja funkcije jajnika, tj. period smanjivanja plodnosti žene koji traje do poslednje menstruacije. Menopauza je centralni dogadjaj u ovom periodu.
Izdvajaju se tri faze:
- Perimenopauza
- Menopauza
- Postmenopauza
-Perimenopauza je faza koja počinje čak 8 do 10 godina pre same menopauze. Ovo se dešava jer jajnici proizvode sve manje estrogena. Najčešće ova faza počinje u četrdesetim godinama I traje sve dok ne nastupi menopauza, odnosno dok jajnici ne prestanu da proizvode jajne ćelije. U poslednje dve godine pad nivoa estrogena u telu se značajno ubrzava. Ne postoji ustaljeni šablon kako bi trebalo da izgleda krvarenje tokom perimenopauze. U početku mesečni ciklusi postaju češći, a onda izostane po koji ciklus. Takodje, menstruacije su prvo duže, a onda kraće. Često se menja o obilnost menstrualnog krvarenja. Dakle u ovom period menstrualni ciklusi i dalje postoje i žena može da zatrudni.
-Menopauza je faza nakon perimenopauze i dijagnostikuje se onda kada žena više nema menstrualni ciklus dvanaest uzastopnih meseci. U ovoj fazi jajnici više ne proizvode jajne ćelije, kao ni estrogen. To je period kada kod žena prestaje reproduktivna faza zbog odumiranja funkcije jajnika, što se manifestuje trajnim prekidom menstrualnog ciklusa.
-Postmenopauza-u ovom periodu simptomi menopauze mogu da se značajno smanje, smanjuje se njihov intenzitet, dok se kod nekih žena simptomi javljaju i godinama nakon menopauze. U ovom razdoblju je povećani rizik od nastanka zdravstvenih komplikacija poput osteoporoze, srčanih bolesti, hronične infekcije urinarnog trakta, vaginalne suvoće i drugih degenerativnih promena. Postmenopauza traje do kraja života.
4. Simptomi klimaksa kod žena
Najbitnije je znati da su svi simptomi drugačiji za svaku ženu, tj. količina i jačina simptoma varira od žene do žene. Neke žene čak ne moraju imati nikakve simptome. Simptomi mogu biti fizički i psihički:
- Neredovan menstrualni ciklus;
- Valunzi se veoma često javlaju kao prvi simptom menopauze. To je osećaj toplote u telu koji je najintenzivniji u predelu glave i grudnog koša. Mogu se javiti tokom dana ili u toku noći. Traju 30sekundi do nekoliko minuta. Ne postoji način da se utvrdi kada će valunzi prestati, ali vremenom opada njihova jačina, učestalost i trajanje;
- Nesanica;
- Povećanje telesne težine – u menopauzi se masti više talože u predelu struka i stomaka;
- Tekstura kože se menja, javljau se bore, ali i bubuljice, koža postaje suva, manje elastična;
- Vaginalna suvoća i smanjeni seksualni nagon;
- Glavobolja, migrena, bolovi u mišićima i zglobovima;
- Često zaboravljanje, nagli umor;
- Emocionalne promene-učestale i brze promene raspoloženja, česta razdražljivost, izbegavanje društva, pojava anksioznosti;
- Lupanje srca, ubrzani rad srca;
- Upala mokraćnih puteva;
5. Menopauza i godine starosti
Menopauza se obično javlja u kasnim 40-tim do ranih 50-tih godina, ali prosečna starost u kojoj dolazi do menopauze je 51 godina života.
6. Kada počinje menopauza?
Menopauza je faza nakon perimenopauze i dijagnostikuje se onda kada žena više nema menstrualni ciklus dvanaest uzastopnih meseci. U ovoj fazi jajnici više ne proizvode jajne ćelije, kao ni estrogen.
Menopauza može biti “prirodna” i to je normalan deo starenja, a javlja se izmedju 45. i 55. godine života. To je menopauza koja nije uzrokovana operacijom ili drugim zdravstvenim problemima.
Menopauza koja se javlja pre 45. godine života naziva se ranom menopauzom-može biti uzrokovana operacijom, tj uklanjanjem jajnika, bolestima štitne žlezde ili primenom hemioterapije i radioterapije.
Menopauza koja se javlja sa 40 godina ili ranije smatra se preuranjenom menopauzom-posledica je nemogućnosti jajnika da proizvede normalne nivoe polnih hormona i uglavnom je posledica genetskih faktora ili autoimune bolesti.
7. Koliko dugo traje menopauza?
Ne postoji starost u kojoj žena automatski prelazi u postemonapuzu, tj u ostatak života nakon prolaska kroz menopauzu. Jednom kada se udje u postmenopauzu, u ovoj ste fazi ostaje do kraja života. Nivoi hormona ostaju niski, nema mesečne menstruacije i ne postoji mogućnost trudnoće.
8. Menopauza i hormoni
Sa približavanjem perioda menopauze, jajnici proizvode sve manje polnog hormona-estrogena. Kod nekih žena ova funkcija jajnika smanjuje se godinama pre nego što sama menopauza usledi. Kada padne nivo estrogena i progesterona, onda se menja i sama menstruacija. Ciklus najpre postaje neredovan, a kada jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije, dolazi i do potpunog prestanka ciklusa.
U periodu perimenopauze dolazi do porasta hormona FSH, što je glavi pokazatelj oslabljene funkcije jajnika. Dolazi i do porasta LH-luteinizirajućeg hormona i do pada estradiola što ukazuje na period nastupajuće menopauze.
9. Nelagodnost u menopauzi
Nesanica, promene raspoloženja, pojačana anksioznost utiču na aktivnosti svakodnevnog života jedne žene u periodu menopauze. Dnevne aktivnosti treba prilagoditi tako da one ne remete unutrašnji mir i da omoguće ženi nesmetano dnevno funkcionisanje sa što manje stresa i neprijatnosti.
10. Menopauza i ishrana
Najpravilnije je ishranu prilagoditi celokupnom zdravstvenom stanju žene u menopauzi, vrsti posla koji obavlja, navikama.
Preporučuje se:
- Zbog povećanog rizika od osteoporoze u menopauzi, neophodno je da se ishranom obezbedjuje dovoljan unos kalcijuma. Dnevni unos kalcijuma je od 1200 do 1500mg dnevno.
- Mleko i mlečni proizvodi;
- Vitamini A, C, D, Fe, Mg, fosfor, cink, laktoza povoljno utiču na uzimanje kalcijuma iz organa za varenje;
- Treba povećati unos namirnica biljnog porekla, posebno voća i povrća koje su izvor važnih vitamina i minerala;
- Žitarice kao izvor energije, vitamina B, kalcijuma;
Treba izbegavati:
- Pušenje-pušenje smanjuje aktivnost osteoblasta, ćelija koje učestvuju u izgradnji kostiju, i tako ubrzavaju nastanak osteoporoze;
- Alkohol-alkohol blokira receptore estrogena, što nije dobro jer je nivo hormona već u padu, što može dovesti do promene raspoloženja.
- Šećer, veštačke zasladjivače;
- Preterano korisćenje crvenog mesa smanjuje iskorišćavanje kalcijuma unetog putem hrane;
- Preterano začinjenu hranu koja stimuliše nervne završetke koji mogu proširiti krvne sudove i izazvati valunge.
11. Veza izmedju menopauze i osteoporoze
Tokom menopauze i postmenopauze dolazi do ubrzanog gubitka koštane mase, te se povećava rizik za nastanak osteoporoze i osteoporotičnih preloma kostiju.
Naime, ženski polni hormoni imaju veoma važnu ulogu u održavanju normalne gustine kostiju. Usled opadanja nivoa estrogena, javljaju se metaboličke promene koje dovode do smanjenja gustine kostiju, što dovodi do razvoja osteoporoze, tj do gubitka normalne tvrdoće kostiju, usled čega kosti postaju šupljikave, krhke i lako lomljive. Najčešći su prelomi kičmenih pršljenova, vrata butne kosti i obično se dešavaju na malu traumu, pa čak i prilikom kašlja, kada može doći do pucanja rebara ili nastaju spontano bez ikakvog povoda ili pri naglom pokretu, savijanju, podizanju teškog tereta, obično na kičmenim pršljenovima.
Osteoporoza nema karakteristične kliničke simptome i što je najvažnije “ne boli”, te dugo ostaje neprepoznatljiva. Zato se i naziva “tihim kradljivcem kostiju” jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod tzv “praga za prelome” kada se javljaju komplikacije, tj. prelomi.
Dijagnoza osteoporoze se postavlja DXA pregledom, ali je neophodna i detaljno uzeta anamneza, kao i klinički pregled. Prema proceni i odluci lekara u lečenju osteoporoze se uključuju lekovi, uz obaveznu nadoknadu Vitamina D, Vitamina K, adekvatnu ishranu, uz savet za doziranu fizičku aktivnost. Uz to, neophodno je praćenje laboratorijskih parametara.
Faktori rizika za osteoporozu: rana menopauza, osteoporoza u porodici, fizička neaktivnost, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, upotreba lekova-kortikostreoida, lekova za lečenje epilepsije, preparati protiv zgrušavanja krvi, različite bolesti, posebno one koje zahtevaju primenu kortikosteroida-Multipla skleroza, Asthma, HOBP; bolesti štitne žlezde, hiperparatireoidizam; pušenje, preterano korišćenje kafe i alkohola, nepravilna ishrana-sa manje kalcijuma, nedovoljno izlaganje suncu
12. Simptomi osteoporoze
Osteoporoza je asimptomatska bolest koja se sporo razvija, bez karakterističnih simptoma Pojava prvih znakova ukazuje na već uznapredovalu osteoporozu:
- Smanjenje u telesnoj visini
- Gubitak telesne težine
- Pojava “grbe” na ledjima
- Iznenadna bol u leđima
- Prelom kostiju na malu, minimalnu traumu – pad sa sopstvene visine
13. Preporuke lekara
Iako sve ovo izgleda zastrašujuće, ipak postoji način da se olakšaju tegobe koje prate period menopauze i da se sve komplikacije i posledice svedu na minimum, pa i posledice osteoporoze. Prevencija i lečenje osteoporoze podrazumevaju da se odredjenim merama zaustavi napredak gubitka gustine kostiju, ali i da se donekle poveća gustina kostiju. Kada se zaustavi napredak gubitka gustine kostiju, prelomi kostiju mogu da se izbegnu ili da budu bar redji.
Najpre treba obratiti pažnju na stil života-način ishrane, odabir namirnica, fizička aktivnost, odricanje štetnih navika.
- Neophodno je unositi namirnici bogate kalcijumom koji daje snagu našim kostima-mleko i mlečne proizvode, ribu-losos, sardine, žitarice-kukuruzno brašno-proja, kačamak; zeleno povrće-kelj, prokelj, spanać, brokoli; koštunjavo i suvo voće-orah, lešnik, badem, suve šljive, suve smokve.
- Neophodan je unos vitamina D kako bi se uneti kalcijum pravilno iskoristio-absorbovao. Namirnice bogate vitamonom D- losos, sardine, tuna, jaja, junetina. Sunčanje. Medjutim, kao u hrani nema dovoljno vitamina D, veoma često je potrebno unositi vitamin D i putem suplemenata.
Unos vitamina K putem hrane ili suplemenata- vitamin K blokira zadržavanje kalcijuma u krvotoku, sprečavajući taloženje kalcijuma u zidovima krvnih sudova i tako sprečava razvoj ateroskleroze, a ujedno pospešuje ugradnju kalcijuma u kost tako što aktivira osteokalcin, čime se povećava snaga kostiju i smanjuje rizik od preloma. Nalazi se u zelenom povrću-kelj, spanać, siru, jogurtu. Pošto je vitamin K rastvorljiv u mastima, konzumiranje masti može poboljšati iskorišćavanje. Na primer, može se dodati malo ulja lisnatom zelenišu. Preporučena doza Vitamina K je u proseku 90 mikrograma dnevno. I za muškarce i za žene 70 – 140 mikrograma dnevno.
- Jako je važna fizička aktivnost idozirano svakodnevno vežbanje koje ima ca cilj da izgradi jake kosti i istovremeno usporava gubitak kalcijuma iz kostiju. Preporučuje se brzo hodanje 3 do 5 km u toku dana, kretanje uz i niz stepenice, skakutanje, preskakanje vijače, vežbe sa otporom, vežbe istezanja.
- Prestanak pušenja i konzumiranja veće količine alkohola i kafe
- Prevencija padova – ukloniti iz prostorije staze koje se klizaju ili prekriti klizave podloge tepihom.
- Izbegavati naglo podizanje teškog tereta, izbegavati nagle rotirajuće pokrete tela.
Spes. dr med. Tatjana Matejević – fizijatar
Ribarska Banja
