Prof. dr Aleksandra Jurišić-Škevin, spec. fizijatrije – KC Kragujevac, odgovara na najčešća pitanja vezana za osteoporozu.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je bolest čija je osnovna odlika smanjenje koštane mase i oštećenje mikroarhitekture koštanog tkiva. Kost tako postaje manje čvrsta i podložna prelomima, koji nastaju spontano ili uz silu koja je manja od sile potrebne za prelom zdrave kosti.
Simptomi osteoporoze
Osteoporoza je asimptomatska bolest. Razvija se postepeno, a pojava simptoma ukazuje na uznapredovalost oboljenja i posledica je nastalih preloma. Glavni simptomi i znaci osteoporoze su:
- prelom na malu trauma (pad sa sopstvene visine)
- iznenadni bol u leđima
- smanjenje telesne visine
- pojava grbe na leđima
Rizične grupe
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta. Očekuje se da se javi nakon 60. godine života, ali je danas sve češće viđamo u ranijem životnom dobu, naročito kod onih pacijenata koji uzimaju određene lekove koji ubrzavaju gubitak koštane mase ili vode takav način života koji ih izlaže povećanom riziku od osteoporoze. Posebno su ugrožene žene u menopauzi (1 do 2 godine nakon menopauze) zbog smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i izostanka njihove zaštitne uloge na kost. Кod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu i posledične prelome.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni, a najčešći su:
- osteoporoza u porodici
- rana menopauza (pre 45-te godine života), hirurška ili prirodna
- mala telesna masa
- žene koje nisu rađale
- prethodni prelomi kostiju
- nedovoljno fizičke aktivnosti
- loše navike (pušenje, konzumiranje kafe i alkohola)
- nepravilna ishrana (sa smanjenim unosom kalcijuma)
- nedovoljno izlaganje suncu
- druge bolesti (gojaznost, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti želuca i creva zbog slabe resorpcije hrane, narušena funkcija bubrega i neke zapaljenske reumatske bolesti)
- upotreba nekih lekova (dugotrajna upotreba kortikosteroida i dr.)
Kako se leči osteoporoza?
Terapija osteoporoze može biti medikamentozna (bisfosfonati, anabolici), fizikalna i hirurška.
Opšte mere kojima se započinje terapija osteoporoze su:
- optimalna ishrana
- adekvatan unos kalcijuma i vitamina D
- odgovarajući stepen fizičke aktivnosti (smanjenje sedentarnog načina života i održavanje normalne telesne težine)
- prestanak pušenja i konzumiranja alkohola
- prevencija padova
Koristan je unos suplemenata vitamina K i unos preparata magnezijuma.
Prevencija osteoporoze
Osteoporoza je bolest koja se može sprečiti. Prevencija osteoporoze podrazumeva:
- redovno vežbanje
- unos hrane bogate kalcijumom
- unos vitamina D
- prekid pušenja cigareta
- smanjenje unosa alkohola (naročito kod osoba koje imaju osteopeniju)
Naše kosti se izgrađuju do 20-te godine života i zato je veoma bitno da još u detinjstvu imamo adekvatnu fizičku aktivnost. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije potrebno je 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti srednjeg intenziteta ili 75 minuta nedeljno intenzivnije fizičke aktivnosti. Vežbe za prevenciju osteoporoze su: vežbe ravnoteže, vežbe razgibavanja i zagrevanja, vežbe sa otporom. Lagane šetnje nemaju uticaj na koštanu masu. Vežbanje treba da bude svakodnevna rutina, jer samo kontinuirano vežbanje može da pomogne u prevenciji osteoporoze.
Ukoliko prestanemo da vežbamo, efekat prethodnog vežbanja se gubi.
Ishrana kod osteoporoze
Uravnotežena ishrana bogata kalcijumom je neophodna tokom čitavog života, kako bi se izgradile i očuvale čvrste i zdrave kosti. Unos kalcijuma sam po sebi nije dovoljan, već je neophodan i vitamin D, kako bi se kalcijum iz hrane mogao resorbovati i ugraditi u kosti. Preporučeni dnevni unos kalcijuma je 800 mg dnevno za decu i 1000 mg za odrasle, a u trudnoći i više. Preporučen dnevni unos vitamina D kod žena do 50-te godine je 400 IJ, a preko 50 godina je 800 IJ dnevno.
Najbolji izvor kalcijuma je hrana i to pre svega nemasno mleko ili ono sa niskim sadržajem masti, jogurt i sir. U manjoj količini kalcijum sadrže i pomorandže, soja, kupus, kelj, brokoli i zelje, a dodaje se i nekim sokovima, sojinom mleku, žitaricama, hlebu i flaširanoj vodi. To znači da svako može poboljšati stanje svojih kostiju i unositi dovoljne količine ovog minerala pa čak i vegetarijanci i vegani. Većina žena u postmenopauzalnom periodu ima neadekvatan unos kalcijuma na dnevnom nivou, tako da je neophodna njegova suplementacija.
Vitamin D, vitamin K i kalcijum
Izvori vitamina D su: sunčeva svetlost, hrana i suplementi. Masna riba sadrži vitamin D, posebno tuna, losos i skuša. Vitamin D se dodaje mleku (uključujući i sojino mleko), soku od pomorandže i cerealijama.
Ugradnja kalcijuma u kosti se dodatno pospešuje konzumiranjem hrane koja sadrži vitamin K. On istovremeno blokira zadržavanje kalcijuma u krvotoku, sprečavajući kalcifikaciju krvnih sudova i stvaranje plaka. Vitamin K se nalazi uglavnom u zelenom povrću, siru i jogurtu.
Unos svežeg povrća i voća pozitivno utiče na zdravlje naših kostiju. Voće i povrće sadrži malo kalorija i masnoća, a bogato je esencijalnim vitaminima, mineralima i vlaknima. Nutrijenti koji se posebno ističu jesu magnezijum i kalijum, vitamini C, A i K. Svaki od njih je veoma važan za kosti. Fitohemikalije iz povrća i voća sprečavaju nastanak osteoporoze i ublažavaju simptome postojeće bolesti.
Namirnice koje bi trebalo izbegavati kod osteoporoze:
- alkoholna pića
- pića bogata kofeinom
- namirnice sa visokim sadržajem šećera
- neke mahunarke
- prekomeran unos proteina
- prekomeran unos soli
- neka gazirana pića
Raznovrsnom ishranom bogatom kalcijumom, vitaminima D i K, uz redovnu umerenu fizičku aktivnost i eliminisanje loših životnih navika, možemo sprečiti smanjenje mineralne gustine kostiju i razvoj osteoporoze, takođe i komplikacije osteoporoze. Time se poboljšava kvalitet života pojedinca svake životne dobi.
